Bundeva za pluća, prostatu, uklanjanje pega, reumu, giht, zapaljenja bubrega, rane i proširene vene

Meksiko je pradomovina bundeve (Cucurbita pepo) a arheološki nalazi svedoče da su je stari narodi koristili još pre 4.000 godina, da bi Evropu osvojila tek u 15. veku.
Narandžastu boju duguje ogromnim količinama luteina, alfa i beta karotina, koji se u organizmu pretvaraju u vitamin A. U bundevi ima 90 odsto vode, a sadrži i niz dragocenih sastojaka: belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine A, C, B1, B2, B3, B6, niacin, folnu kiselinu, minerale (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožde), oligo i mikro elemente, pektine, celulozu… Smanjuje rizik od raka pluća, usporava starenje, pomaže dijabetičarima, a u narodnoj medicini preporučuje se za uklanjanje pega, kod ujeda zmije, reume, gihta, zapaljenja bubrega, za lečenje rana i opekotina

SASTAV I DEJSTVO

U mesu bundeve ima oko 93% vode, 1% belančevina, 5 % bezazotnih ekstraktivnih materija, vrlo malo ulja, karotenoida, vitamina C, enzima, mnogo manganovih soli. Pečene i kuvane bundeve i svež sok strugane bundeve koriste se lečenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i teškoća sa mokrenjem.
Bundevino seme je lek protiv crevnih parazita. Odraslima se daje oko 400 g a deci 200-300 g sveže oljuštenih semenki, isitnjenih i pomešanih s medom. Pola sata posle toga trbalo bi da se popije ricinusovo ulje za čišćenje.

Hladno ceđeno ulje od bundevinog semena lako je svarljivo i zdravo. Predstavlja bogati izvor nezasićenih masnih kiselina, pre svega alfa linolenske i oleinske kiseline, koje često nedostaju ishrani.

Odličan je izvor biljnih sterola koji povoljno utiču na reprodukciju. Sadrži i beta karotin, vitamin E i kalijum. Lecitin iz tog ulja sprečava aterosklerozu i snižava nivo holesterola u krvi, a korisno je u održavanju funkcije prostate, pomaže kontrolisanje rada bešike, a deluje i kao regulator hormona.

Ako je bundeva često na trpezi može značajno da smanji rizik od raka pluća (kineska istraživanja kažu da su oni koji su jeli najviše hrane bogate kriptoksantinom za 27 % smanjili rizik od ove opake bolesti).

* Bundeva je prepuna važnog antioksidanta beta karotina, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Novija istraživanja pokazuju da ishrana bogata beta karotinom može da smanji rizik od određenih vrsta raka, kao i da zaštiti od srčanih bolesti. Beta karotin štiti i od degenerativnih promena tokom starenja.

* U narodnoj medicini bundeva se koristi za uklanjanje pega i kao lek kad ujede zmija. Pored toga upotrebljava se kao diuretik, naročito kod pacijenata obolelih od reume, gihta i zapaljenja bubrega ili bešike. Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje da se bolno mesto namaže uljem od semena bundeve.

* Kuvana i pečena bundeva, ili sok od sveže isceđene bundeve, odlična je dijetalna hrana za gojazne, dijabetičare, kao i za obolele od želuca i tankog creva. Istraživanja su pokazala da ishrana bogata hranljivim vlaknima bundeve obuzdava apetit, a istovremeno obezbeđuje dovoljno kalorija.

* Za ublažavanje bolova u slučaju proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao obloga na obolela mesta i drži što duže.

SEMENKE- ČUVAR PROSTATE

Karotenoidi, omega-3 masne kiseline i cink, odgovorni su za blagotvorno delovanje semenki bundeve na prostatu, a cink iz semenki čuva gustinu kostiju. Seme bundeve veoma je bogato magnezijumom, manganom, fosforom, gvožđem, bakrom, cinkom, vitaminom K i proteinima.

SAVET PLUS: Na Karibima bundevu pripremaju kao paprikaš, tako što je kuvaju sa ljutim papričicama, mahunarkama, ponekad i mesom.
Francuzi prave supu koju serviraju u izdubljenoj kori bundeve.

RECEPTI

Mešana salata
– 200-300 g bundeve
– 1 koren celera
– 1 kisela jabuka
– 1 koren peršuna
– 1 koren paškanata
– 3 šargarepe
– peršunov list
– šaka oraha
– 2 dl kisele pavlake
– 1 čaša jogurta
– so i biber
– par kapi jabukovog sirćeta

* Povraće izrendati, začiniti, dobro promešati i posuti seckanim orasima i peršunom.

Krem čorba
– 500 g očišćene bundeve
– 200 g špageta ili šoljica pirinča
– 20 g maslaca
– 1 l mleka
– 100 g narendanog kačkavalja
– 1 kašičica senfa
– malo muškatnog oraščića
– so i biber

* Bundevu isečenu na kockice skuvajte u slanoj vodi, ocedite i propasirajte. Dodajte mleko i stavite ponovo da se kuva. Kad provri, stavite testeninu ili pirinač i kuvajte na laganoj vatri dok ne omekša. Začinite biberom, senfom i nastruganim muškatnim oraščićem, dodajte maslac i strugani kačkavalj i servirajte vruće.

Bundeva i paradajz
– 500 g bundeve
– 4 paradajza
– 1 glavica crnog luka
– 1 češanj belog luka
– 2 kašike maslinovog ulja
– 1 kašika ovsenih pahuljica
– so i biber

* Zagrejte na ulju sitno seckan crni i beli luk, dodajte kockice bundeve i oljuštenog paradajza i kuvajte poklopljeno dok ne omekša. Začinite i na kraju dodajte ovsene pahuljice.

Izvor: biljeizdravlje.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published.